Srpski književni glasnik

СРПОКИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига У, БРОЈ >. — 1 МАРТ, 1909.

КО БЕГ АЊА;

ЧЕТВРТИ ЧИН.

Вече. — Циганека маала. Сниске, одваљене кућице. Нигде зеленила, евуда запеке, изгорео угаљ, черге, наковњи, топила. С леве стране у дну кућица Коштанина, од ко'е се. виде врата и мало, хартијом олепљено прозорче. С десне етране, башта. С преда гора, из које води широк прав, „царски друм“.

Кад се завеса дигне, из даљине, са друма, чује се тиха севирка еватовца, назиру се кола покривена арњевима и окићена пешкирима и марамама. Испред кола лелуја се барјак. Око кола еватови Цигани, са белим чалмама, у дугим колијама, Све се примиче тихо, тамно, са евирком еватовца.

Испред колибе стоје КУРТА, АХМЕТ еа КМЕТОМ. Сви са ба-

тинама, и уплашено, чае слушају евирку, час гледају у колибу.

ПРВИ ПРИЗОР. КУРТА. АХМЕТ. КМЕТ. Доцније КОШТАНА.

КурРТА, кмету, храбрећи се. Иду, иду сватови! КМЕТ, уплашен, утишавајући. Ћутите! (Курти) Курто, ти горе, на. сокак, п пази! (Курта одлази.) А ти, Ахмете, (показује на врата Коштанина) Овде пред вратима да си, и чувај, пазп! Ја ћу онде!

Показује на. улаз. АХМЕТ одлази иза !оштанине кућице. КМЕТ стаје на улаз, еваког часа вири. Час погледа у Коштанину колибу, час