Srpski književni glasnik

370

СРПСКИ Књижевни ГлаАСНИК.

била нетачна. Али оно што је тачно јесте то, да у слободним земљама број грађана који таке способности добијају постаје све већи и већи и да се тим самим опет корелативно смањује број грађана који се злоупотребама у штампи дају заводити. Услед тога је и ефект штампареких злоупотреба слабији, а кад то стоји, онда и сами писци имају и мање подетрека и мање интереса да злоупотребе чине, као год што и се друге стране ни појелинци ни власти немају потребе да се због злоупотреба жесте и гоне пх. Отуда долази да се у слободним земљама власти не узбуњују кад у новинама изиђе какав памфлет противу њих, или се директно оклевета какав јавни службеник, а у Енглеској сам краљ изјављује жељу и, у колико је то могућно, у моралном смислу бар, издаје заповести да се листови у којима се наноси увреда његовој личности, без његова изречна. одобрења, не гоне.

И тако се еволуција у питању слободе исказивања мисли стално креће овим правцем. Некада се истраживала чак и неисказана п ненаписана мисао IM њен се творац казнио. Доцније се неисказане и ненаписане мисли нису кажњавале, али је власт разним превентивним мерама покушавала да бар изношење извеених мисли на јавност, путем штампе, спречи. Данас су у слободним државама превентивне мере махом укинуте и остале су само казне за дела штампом учињена, али та дела сваком стоји до воље да их учини или не, каогод што сваком стоји до воље да свој нож употреби на корисне послове или на вршење злочина. А по примерима које смо мало час навели види се да у слободним земљама постоји тежња. да се чак и репресивне мере против штампарских кривица. само тек по изузетку употребљавају. Ако би, као што те по правилу бива, за фактом дошао и закон, онда би се у будућности могло предвидети и стање у коме се ни за какву мисао не би одговарало, у коме дакле исказана мисао никад не би могла сачињавати кравично дело.

Но то је само тек претпоставка за далеку будућност .