Srpski književni glasnik

384 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

потребно учинити да се општа ерпека књижевност и култура позна и тамо као што се познаје код нас“

А како ћете то учинити, и чиме7 Може ли она књижевност наша која се ван Дубровника публикује, упознати Дубровник са целом нашом културом Могу ли књиге и листови наши ту културу са собом тамо пренети7 Не могу никако, бар не у довољној мери. Г. С. Новаковић, покушавајући у својој „Српској књизи“ да реши проблем о растуривању српске књиге, нашао је решење у оснивању једне велике издавачке књижаре, добро организоване, која би књигу растурила у сваки српски крај. Ништа то ипак не помаже, за случајеве као овај о којем говоримо. Књига се растури, али се не чита. Издања „Српске Књижевне Задруге“ дођу у Дубровник, али их мало ко чита.

Нема за овакве околности бољега лека него што је покрајински књижевни лист. Може донекле помоћи и велика издавачка књижара, може и заузимљив продавац књига или повереник, може ваљда још који чинилац, али ништа не може утицати на развој књижевних прилика тако јако и непосредно као један покрајинеки књижевни лист. Књижевни лист је ту, на месту, на лицу места, и он сасвим изблиза, најдиректнијим путем, опипљиво и скоро физички утиче. Појави се добра књига, књижевни лист је објави, препоручи, прикаже, изложи њену садржину. II истакне њену вредност, чак њену специалну вредност за тамошње крајеве, и публика је купи, прочита, разуме, аспмилује оно што је у њој здраво и добро. Тако једна књига, тако друга, трећа, и кроз неколико година таквога рада, књижевни лист доведе своју публику на ниво остале књижевне публике. Мора. да је доведе, јер је опседне, држи чврето, не испушта. никако, сваких петнаест дана (или, уопште, у извесном року) опомене је на њену дужност, уђе јој у кућу, намеће се, не да јој ока отворити. Лист ту чини огромне услуге које други чиниоци не могу. Да не говоримо дуже, ено шта је „Зора“ учинила од Мостара: до пре неколико година,