Srpski književni glasnik

286 СРпски Књижевни ГлАСНИК.

жевног листа, првог српског листа (јер „Словинац“ није био чисто српски); и то број од два три табака ситнога текста, у којем има и песама, и приповелака, и књижевних и научних чланака, и критика пи оцена, и свакога „блага божјега“ што рекли Дубровчани; и то у оном Дубровнику у којем се српска књига, скоро двадесет година, готово рећи није ни појављивал:. Могу Хрвати радити што хоће,! могу чинити каква хоће непријатељства, може се још непријатеља „Срђу“ наћи: ништа то није, сваки поштен лист има непријатеља, и у нас има „домаћих Турака“ којима „трагови смрде нечовјеством“. А „Срђ“ ће, уређиван од свога одличног уредника, одржаван усталаштвом Срба Дубровчана а потпомогнут од осталих ерпеких књижевника, прокрчити себи пута, и ићи све даље и даље. То је наш приказ „Срђа.“

ПАВЛЕ Поповић.

Милорад М. Петровић: (ељанчице. Београд. 1909. 16", 40.

С времена на време, човеку је допуштено да плати себи луксуз једнога латинског цитата. И када погледа на обилну производњу песама код нас за ове последње лве године, нехотице му падају на ум речи Плинија Млађег у једном писму Тациту, где га извештава о новостима у Puwy: Magnum proventum poetarum annus attulit... ro,uaga нам је донела велику жетву пееника...

Мала и скромна књига о којој је овде реч само је још један доказ како се свесрдно ударило певати у овој нашој поетској и лиричној земљи, Но ипак, стихови Г. Петровића су нешто више но прост знак времена.

1 „Dubrovnik“ jan.ba na су неки Хрвати ономад, „на чисту ериједу“ правили уличну демонстрацију против „Срђа“ и спалили јавно слику главног сарадника његовог. Српека дубровачка омладина, јавља исти лист, одговорила је на то сјајном овацијом Г. Луку Зоре пролазећи у великој поворци кроз главне градске улице и кличући му: „Живео.“