Srpski književni glasnik

3992 СРПСКИ. Књижевни Paac НИК.

жевно кретање, нарочито поводом питања о реформи календара. Превод је слободан. Стих и ритам (у Његоша осмерац. трохејски) нису задржати као у оригиналу, него су слободни и разнолики, краћи п дужи напзменце. Текст је такође слободније третиран, и прошириван, каткал без потребе. Његош н. пр. каже: „Ах ти ствари превисока/!“ а преводилац то овако истакне:

„ОГ, о сова... еОтТе,

„O Dio, trovarti un nome?

„O cosa per me troppo inaccessibile

- Resebilder at Alfred Jensen. Stoekholm, 1901, 255 стр. (Слике с пута од А. Јенсена). У овим „Сликама с пута“ које су раздељене у шеснаест глава, посвећено је седам глава јужним покрајинама. српским. То су гл. УП—ХШ у којима. се описује јужна Далмација и Црна Гора. Дубровнику је дато почасно место, и Јенсен ту прича и оцењује легенду о Мари с Ложе (ur. У ЛЕИУ, описује светковину Светог Влаха (гл. IX) и Дубровник (гл. Х). О Црној Гори и Скадру говоре главе ХП и ХШ.

= Немачка „сецесионустичка“ лирика и даље цвета и урађа плодом. По угледу на француске декаденте, симболисте, инструментисте, импресионисте, сексуалисте — које погрешно разумеју и незграпно имитују-— немачки модерни лиричари пишу још непрестано оне час детињасте, час детињасто чудне, час немоћне, час надражене, час бесмислене, час празно дубоке, и увек претенциозне песме своје. У необичном, неправилном ритму, у стиховима разне дужине, с рђавим или претерано богатим сликовима, с неправилним, на силу траженим алитерацијама п асонанцијама, они опевају предмете исто тако бизарне и вредне као и облик у који их облаче. Све то, наравно, стилом који одговара оваквом певању и који је пун чудних израза, назови духовит, назови модеран, назови суптилан, напрегнут, пун евакојаког ачења, диспаратне фразеологије, усеклика, смешних ономатопеја, — „анеолутно блатогласан и такмац музици и сликарству.“ У Француској. већа духовитост, бољи укуе, тање осећање, п самоникло постање пи стварање овога песништва, ублажују ова чудњаштва, те чине да с времена на време из ових покушаја испадне по која бар занимљивија, ако не лепша песма; у Немачкој, са оскудице поменутих особина и околности, и даровитији међу песницима те врсте дају скоро увек само извештачене или безначајне или правце