Srpski književni glasnik

394. СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

ћаја и песничког представљања, све је овде уништено; влада необуздане фантастике не само да је прокламована, већ и изведена: разум постаје безумље! Већ и сама она дубоко-бесмислена подела књиге Ha дванаест миелилаца: први, други, трећи, дванаести мислилац, довољна је да покаже с каквом књигом имамо посла. Само неколико места примера ради |стихови су и у оригиналу без метра и без сликова/|:

Ја сам светека музика! И ако би

Музика могла заспати, — да, тада бих заепао и Ја. Или: Ja ћу ове пози своју постељу Прострти на мору, и у црвено платно увити се. 'То ће мало утишати чежњу... Или: Примицо се чамац један мрачни, Пун лешина мисли, Земљи. И једна лешина-мисао У стаје, И златну Флауту на плаве усне ставља, И пева по мору. Или:

За замишљени врх од брега везаћу се

Међу сребрним звездама;

Ако би ме умор савладао

Бар хоћу да сам на висини. „Ja нисам, додаје референт Бергер, прочитао целу књигу. Када сам на стр. 92. испод етихова:

И тада ми приђе оно Дубоко-вечито,

'Тако бљизу = 1 — прочитао примедбу: — „то беше поглед. Осећао сам своју косу као бео облак небески. И у исто време оно што мисао философа тражи, стиже телесно опипљиво близу мене. То учини потрес у моме животу. — Али зашто не знам,“ — тада сам склопио књигу... Можда ће је довршити становници небеске – констел ације Ориона, јер је Момберт свечано посветио Орисну свога „Мислиоца“, пошто је правилно схватио да за нормалне емртне на нашој планети не вреди ништа“

Поменимо овога пута још п „Салому“ и „.ГТудин сан“ од Тћеобог'а Suse (1901, М. 3.) „Лудин сан“ је збирка од шездесет песама без тешње међусобне везе. Вешто владање обликом је код Сузеа и врлина и мана у исто време; врлина, у колико његово осећање за ритам и доброгласност језика може каткад и најсиромашнијој деци