Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 395

његове музе да да допадљиву, подмитљиву одећу; мана у толико што га та умешност лако наводи на празно брбљање. Најјаче то пала у очи у Саломи, у којој песник опева познату библијску причу прилично опширно (у 204 строфе). Права је мука прочитати ту песму без прекида. Ту је мршава садржина потопљена потопом звучних речи, и чини се као да се и сам песник „заноси бескрајним шумом таласа тога мора. Уз то долази још и гомилање слика и поређења, тако да најзад свака пластичнија слика ишчезава и човеку се заврти мозак од вечитог звекета крупних речи и непрекидног лова за сликама. Сузе нема ни мало пластичке творачке моћи, мирног трезвеног погледа, а без тога ником никада неће поћи за руком да песнички обради већи предмет“. Без прецизности, без смисла, без логике, поетске логике, али строге логике, нема уопште песништва.

Бурски рат је изазвао читаве низове песничких збирака и читаву масу посебних песама, нарочито у Немачкој. У Француској је изишла у тој врсти књижевности једна од најлепших пригодних песама које познајемо, Ростанова песма објављена пре неколико месеца у париском „Фигару“, у којој песник, у необично речитој дикцијти, вели младој краљици холандској да, као некада Антигона. свога слепог и старог оца Едипа. узме за руку старога Кригера, па да е путничким штапом у руци пође по свету и закуца на врата европских владара, да их моли за помоћ њеној ојађеној браћи Бурима... Природно је да у маси објављених песама многе, и шта више велика већина, не вреде много ; али „Бурске песме“ Рудолфа Бунгеа, које су ту скоро изишле (1901, М. 1) илу у боље ствари садање „буреске поезије“. Неке од њих, по лепоти стиха и по ритму пуном енаге, „подсећају на Фрајлигратове песме.“ Књижица је већ јако раширена. Од сваког продатог примерка, 25 пфенига се уноси у бујски фонд.

— Женске душе од Иде Конринг („Етапеплзеејел“ у. Ida von Сопгте), две приповетке, 1901. М. 2. — Прва приповетка, „Друга постојбина“, израђена је по сувише познатим мотивима, али је карактеристика споредних личности доста добра, нарочито карактеристика ружне, бопате и у свога. мужа заљубљене Фриде. Друга приповетка „Уморна душа“, прича лепо историју једнога браколомства. Једна несрећно ; удата жена заљубила се први пут сад после удаје, и сад баца све под ноге само да би се