Srpski književni glasnik

419 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

-— Дошли сте нам као поручени, верујте! узвикну тај виши чиновник одушевљено.

Мене то још више збуни.

— Имамо једно упражњено место за конзула. Ту бисте, што је главно, имали добру плату и добре додатке на репрезентацију, што бисте ви, разуме се, трошили на своје личне ствари. Ви сте стар, искусан човек, а дужност вам је лака — пропагација наше народне идеје у крајевима где живи наш народ под туђинском управом... Таман сте дошли као да смо вам поручили; већ више од месец дана како се мучимо тражећи погодну личност за ту важну тачку. За остала места имамо, лао Бог, странце. Имамо: Јевреје, Грке, Цинцаре (откуд они 7!).. А које сте ви народности, ако смем питати 7

— Па, ја управо, како да вам кажем, и сам још не знам!.. рекох застиђен, и таман да отпочнем причати своју тужну породичну историју, док ме он прекиде, пљеснувши одушевљено дланом о длан, и заигра по соби од радости.

— Прекрасно, прекрасно!.. Никад боље!. Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак. Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут! изговори виши чиновник ван себе од радости и одјури да саопшти своме министру важно откриће.

Таман он оде и ја седох и зароних главу међу руке. Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам до сад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата.

— Напред!

У собу уђе опет неки други елегантно одевен господин и представи се опет као виши чиновник неког министарства. Рече ми да по налогу г. министра долази мени важним послом; а ја на то изразим своје необично задовољство и срећу због такве почасти.

— Ви сте странац

— СОтранац.