Srpski književni glasnik

СУГЕСТИЈА У НАРОДУ.

Има у нашем народу извесних веровања, која се сматрају као права правцата истина, а међу тим нису нимало за веровање.

У сваком скоро селу налази се по каква особа, која прича извесне своје доживљаје, које ниједан разумни слушалац не може веровати. Врло су чести људи који су премирали (били мртви), па видели онај свет. Није ретко да се по некоме у ену или на јави појави по какав светац или други ко, и нареди да учини по штогод или ради опште какве ствари или ради себе. Многима је бајање помогло, и болест је била као руком однесена и т.д. и т.д.

Такве се ствари у народу не само причају већ и тврдо верују.

Кад год сам о оваквим стварима мислио, увек сам се заустављао на томе, да су то резултати сугестије, Т. ]. извесна лица, у извесним приликама, под утисцима извесних познатих веровања доживљују оно у шта верују или што на основу веровања очекују. Другим речма, предуверење у извесне представе ствара исте представе, као што су и представе предуверења или налик на њих.

У прилог овоме што рекох хоћу да наведем неколико примера из својих бележака.

У нашем народу постоји веровање да се ноћу на извесним местима појављују авети у разним групама или појединце, а врло често као весели сватови, који праћени песмом и свирком воде младу. Ти сватови сретају путнике, па их воде са собом као сватове. Најзад их понуде вином из буклије, и кад се путник прекрети, да би се напио вина, сватови се од крста разбегну куд који, путник остаје сам и у место буклије држи у руци друго што. — Ово је веровање врло распрострањено у нашем народу и са извесним варајацијама прича се врло често.