Srpski književni glasnik

45% СРпПски Књижевни ГлАСНИК.

Али што је најчудновате, под утисцима оваквог веровања, многима се дешавало да су, путујући ноћу, и доживели да буду с аветима у сватовима.

Прича се да је у Топољаку, близу Мораве, испод села. Макрешана (срез расински, окр. крушевачки) у старо време било вила, те се због тога то место и зове ДБилин Топољак. Из села Шанца (исти срез и округ) имам ово народно веровање: Враћао се неки сељак из Крушевца позно ноћу. Баш у глуво доба био је према Топољаку, одакле се чуло свирање гајда и песма. Он помисли да ту мора бити какво весеље, па пође тамо. Кад се приближи, изађу преда њ девојке све у бело одевене, и позову га да уђе у кућу. Он пристане и оне га посаде на столицу и донесу му буклију с вином да пије. Он прими буклију и почне да богорада (благосиља, како се то тамо каже). Кад је свршио са богорадањем, прекрсти се. У који се мах он прекрети, у тај мах певци запеваше, девојака нестаде, и кад он погледа око себе, виде да није у кући, већ на Тополи изнад воде седи на некаквој кривој грани, а у руци му у место буклије коњска глава. Тада се понова прекрсти, па се скине се дрвета и обилазним путем, да не би нагазио на место где су виле вечерале и играле, јер би му се одмах ноге осушиле, или би му се друго што десило, оде кући.

Пре од прилике 35 година неки Никола Јевтић из Држетића. (срез пожешки, окр. ужички) враћао се касно из Чачка кући. Кад је био на пола пута, чује како за њим некакви сватови певају и свирају. Он их сачека, па кад етагоше питаше се с њим, и понуде му лепо оседланог коња да узјаше, да не би ишао пешке. Он се мало опирао, па најзад пристане и узјаше коња. Он их је питао одакле су, и куда мисле по девојку, но они му не одговоре, но га понуде ракијом из чутуре. Он се напије два пут, а кад му дадоше и трећи пут, он се обрете на јелној ливади, а око њега у наукруг свуд лепа трава и цвеће. На један пут сад спази још једне сватове. Он се тада прекрети и помену свету Тројицу (јер је обичај да