Srpski književni glasnik

449 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

лествицама, притрчи један анђео, па мајку пусти да прође, а њој рекне: Ниси ти јоште за овамо, јер ниси очистила своје грехове, ниси се пред попом исповедила. С оне стране провалије видела је где седи Бог са еветитељима а око њих су играли праведници, јер је био празник. Пошто је нису примили на оном свету она се врати на овај, и после је свакоме причала шта је видела.

Мој ученик Драгомир Ф. Еекић ђак 1 раз. учитељ. школе забележио ми је ово: кад сам пре две године био у Београду, причао ми је један друг ово из живота свога оца: Једне зиме боловао ми је отац. За време болести усни да се шета по своме воћњаку и наиђе на басамаке који су водили на небо. На басамацима нађе човека који га позове да иде за њим. После дугог пењања попну се на небо и онај га човек уведе у једну собу, где нађу Бога, Св. Петра и још неке свеце и анђеле, а сем њих још и пуно људи којима су судили. Кад је он ушао нико га није ни опазио, те је морао чекати на ред. Од дугог чекања заболе га ноге, те седне у један ћошак да се одмори. Пошто је у соби била велика врућина он скине са себе кожух, који је носио. Кад и на њега дође ред Бог га упита што је дошао кад га нико није звао, па му нареди да одмах иде и да дође после осам година. Он се тада скине доле у свој воћњак. Кад се ујутру пробудио, на њему заиста не беше кожуха. После тога живео је још осам година, па умре.

Неки Мика из Тешице (срез морав. окр. нишки) сматра се у целој околини готово као светац, јер је пронашао цркву. Њему се јавило да треба да копа на месту које се зове Манастириште, па ће ископати цркву. Он је копао п заиста је нашао темеље некакве старе цркве. -— Примери да су на овај начин налажене старе црквине нису ретки, али су скоро свуд они који су их ископали могли битп предуготовљени за сањаше. или именом места, као што је у горњем примеру, или предањем о запустелој цркви на дотичном месту.