Srpski književni glasnik

СУГЕСТИЈА У НАРОДУ. 441

су у болестима премирали (били у стању врло сличном смрти), па се повратили и оздгравели, причају да су за време бављења „на оном свету“, виђали онаквих ствари какве се већ причају и верују.

Јанко Благојевић из Лужана (срез моравеки, округ нишки) је премирао па је на ономе свету видео, да ко је био поштен за живота пред њим стоји постављена совра и он седи па једе; ко је био паљеник (т. ј. палио туђа имања) сав је осмуден (опаљен) и нигде мира нема. Деца су сва на једној лепој ливалп пуној цвећа, беру цвеће и мећу га у недра. Коју су децу мајке пре смрти опасале, цвеће им се у недрима задржава, а која су умрла распасана, цвеће им пропада, па куну своје мајке што допустише да распасана умру.

Из среза левачког имам овакву белешку: Тамо је премирао некакав човек, па је видео на оном свету људе подељене у шест група: у првој су безазлена деца од 1—7 година, у другој су одраслији и т. д. а у шестој су највећи грешници у једном великом казану пуном вреле воде, где се вечито кувају.

Нека баба из Власотинца причала је после премирања ово: Чим је отишла на онај свет, видела је диван један простор испуњен свакојаким лепотама. Не прође много, а пред њу изађе једна баба, па је упита: Познајеш ли ме — Како те не бих познавала кад сп ти моја мајка, па потрчи да је од радости загрли. Али се мајка измаче патраг и рече: Не прилази ми, јер кад би остала овде, могла би ме љубити и грлити колико би хтела, видела би Бога, све светиње и све људе који су помрли, него хајде за мном! Ова послуша и пође. Идући тако дођу до грдне велике провалије, преко које су биле препречене слабе и танке лествице, преко којих праведници лако прелазе, а грешници не могу, јер носе са собом и своје грехе, па у колико су грехови већи, у толико више сметају да се пређе. Чим грешник дође на средину лествица, оне попусте и грешник пада у амбис где га ђаволп дочекају и воде у пакао. — Чим се приближише