Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У ХХ ВЕКУ. Г. КОМЕДИЈА. (4.) ПЦ.

Године 1830 јавља се у комедији Стерија.

Стерија је сасвим друкчији књижевник од Јоакима. Пре свега, врло озбиљан човек, школован редовно и правилно ; кад се једанпут записао у права, није их остављао зато што се тамо предавало да „немеши“ имају веће „препмушчество“ него други људи; па онда, човек нормалног занимања и више службе, најпре професор и адвокат у Вршцу, затим професор Лицеја и начелник министарства просвете у Београду: најпосле, човек иплеменитих инициатива и озбиљних заслуга, уредио је н. пр. наше гимназије по принципима који су онда важили као најбољи, установио „Друштво српске словесности“ као прво научно друштво у Србији, основао музеј у Београду, и т. д. Наравно да је такав човек имао и много веће књижевно образовање од Јоакима. Како према овом преводиоцу немачких заборављених позоришних комада, високо стоји писац „Романа без романа“! Јоаким не само да није показао никакво књижевно образовање при избору писаца за превођење, него чак изгледа да није имао ни просечног општег образовања пошто се није никад усудио да преводи какав комад чији би садржај био више књижеван и претпостављао јаче знање историје, митологије и др., а којих је онда било пуно у немачкој књижевности. А. Стерија се, у свом поменутом делу и у другима, просто игра с чувеним етраним писцима и делима колико их добро познаје. Његово познавање стране књижевности личи на наше данашње а не на оно из времена Јоакимова. Да не говоримо о старим грчким и римским писцима које је он ван сваке сумње добро познавао, Стерија је био познат са многим делима модерних писаца, а нарочито с хумо-