Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА y XIX ВЕКУ. 451

Са „Кир Јањом“ (1837), Стерија је отишао много даље. Та комедија коју је Стерија у пуној снази свога талента написао, једна је од најбољих његових, ако није и најбоља. Она је, поред свих својих повећих мана, у главном врло јака. Она је плод посматрања и студије, и обилује цртама тачним, погођеним, снимљеним с природе. Да је само још на неким местима ова стулија била јача, не би можда претерано било рећи да би „Кир Јања“ био ремек дело. Али су та места доста важна, и студија која оскудева била је тешка. Поред свег сјајног талента који је у „Кир Јањи“ показао, Стерија је ту био недовољан да створи једно мало ремек дело, али је био врло близу тога.

Карактер свога тврдице Стерија је замислио и извео друкчије од Молиера, и са мањим тежњама него овај. Молиеров Харпагон је тип врло широких дименсија, тип крајњи, потенцован до последње мере, општи. Харпагон је страшан са својим тврдичењем, опасан, зликовац ; то је јелна фамилија с Балзаковим Грандеом. Он је кајшар, зеленаш, глобаџија колико је тврдица. Оно је ужасан један уговор по којем је он хтео дати новац на зајам Клеанту. То показује човека који је стотину таквих 3ајмова чинио, стотину неправедних парница на суду добио. После, Харпагон је и својој најближој околини страшан. Он терорише целу своју кућу. Што грди и тера Лафлеша, Жака и друге слуге, да и не рачунамо, али како држи у стези сиротог Клеанта свог сина, и још сиротију Елизу своју кћер! Ником у кући не да да писне. Отерао је из куће све који би могли помагати Клеанту и Елизи, све што би ишло на избављење тих двеју жртава ; изоловао ту своју децу пи онеспособио их да ма што чине чему би се његово тврдичење противило, и по пустој кући шетају само проблематични агенти његови: Симон, Фрозина, и такви. Толико је његова кућа затворена да Валер сиромах, љубавник КЕлизин, нема другог начина да до своје девојке дође него да се преобуче и погоди као слуга Харпагону. Такав је Харпагон Молиеров. А Сте-

29%