Srpski književni glasnik

450 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

лажне моде и литературе, није довољно јака. Јелица једнако остаје на цитирању књига које је читала, ништа сем тога не ради у духу и смислу „прециоза“, и то је скоро цела њена карактеристика и комика. Ситуација је, међутим, таква (њу проси Алекса, то је најважнији догађај њен у животу) да захтева јачу карактеристику и разновренију комичност од њене стране. Код Молиера код којега ситуација није таква (Маскарил и Жодле не просе прециозе), већ је предвиђено како би се јунакиње понашале у тој прилици. Оне одбију своје озбиљне просиоце Лагранжа п Дикроази зато што ови тако простачки и без икаква увода просе њихову руку, а не поступају у тој цељи по начину који је освештан за узорне љубавнике из романа. У тирадама Мадлоне п Катосе, које су и стилом ванредне (стил је једна од најачих страна Молиерових, и у томе је овај врло високо над Стеријом), изражена је цела та процедура која их изредно карактерише. Зашто Јелица не предложи Алексп такве процедуре: отмицу, романтично бегетво с њом, састанак ноћу у башти по месечини (јер она треба то да воли као и Силвета из Ростанових „Les готапездие5“). него се даје испросити у соби, просто, као M свака друга, чак без и једне несвестице, као каква простакуша 7 У томе је главна сцена „Лаже и паралаже“ недовољна и слаба, у тој неразвијености Јеличина карактера, у екучености њене „романтичне“ акције, у бледоћи пи једноставности њених комичних · особина. То највише смањује вредност комаду, поред гдегде врло вулгарне комике коју је тешко данас издржати. н

Ипак зато, овај Стеријин комад има јаче вредности. Има је по доста доброј композицији, по доста пријатној комици која подсећа каткад на Молперову, али највише по идеји комада са којом је обележио себе у свом времену исто као и Молиер у свом, и на Стерију се 1830 године могла донекле применити она реч која је бачена Молперу 1659: „Сопгаее, МоПете, уоја enfin de la bonne comedie!“