Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
ИДИЛА.
Сањиво вече у село сутон води, Уз њих се лако ноћи спушта дах; Природа дише јаче, и свима годи Тишина и ветрић плах.
Озго, сред неба сива,
Пунани месец енива
Небески каки сан.
А звезда све више и више, Гледају како издише
Уморни п бледи дан
Куда ћу7 себе питам, Да тонем у слику
милу ; —
Под прозор већ драгој хитам. Да допуним идилу.
M. ЋУрРЧИН.