Srpski književni glasnik

632 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

сада је њен највећи и најортодкенији поборник Др. Ст. Окановић. Можда ће се у томе факту наћи и објашњење, зашто се г. Станојевић при изради евоје расправе елужио: готово искључиво делима Хербартовог нравца, па чак и необјављеним белешкама г. Окановића, као и томе, зашто је расправа г. Станојевића награђена од школског одбора за град Београд. Јер, треба имати на уму, ла је г. Окан., као школеки надзорник за грал Београд, где је г. Стан. учитељ, био п главни референат при оцењивању ове расправе и досуђивању награле. Али, да пређемо преко тога, па да видимо, које су главне одлике Хербартове школе у педагогији.

Разуме се, да се овде не можемо упуштати у потанку критику те школе. Морамо се ограничити на опште и главне напомене.

Ова се школа назива још и научном,“ одричући, на тај начин, научност свима осталим педагошким правцима. Видећемо, колико је то оправдано.

По Хербарту, врховни је циљ васпитању морални карактер т.ј. jaka воља основана на моралним идејама: права, правде и доброте. Тај се циљ постизава: наставом (дидактиком), васпитањем у ужем смислу (ходегетиком) по школеком дпецнилином (управом). Међу свима је најважнија настава, а то је природна последица. погрешног основног принципа Хербартове психологије: да су предетаве извор целокупног душевног живота, ла се из. њих развијају и воља и осећање. Према томе, у. васпитању је најважније добро уређена настава, од ње, управо, све: зависи. На тај начин, главна је мана ове педагогике интелектјализам, а то је баш оно против. чега се данас највише виче.

Како је настава најважније ваепитно. средство, TO: се на њу највећа пажња и обраћала. Због тога и у ра-

справи г. Станојевића. заузима половину књиге претре-

1 Интереено je, да су код нас приеталице „научне педагогике“ већином они који јако осекудевају у научној ерудицији.. РеФ..