Srpski književni glasnik

с “|

Q o

ПозоРИШНИ ПРЕГЛЕД.

чисто са свима лицима, износи нам се нов, необично ва"жан, материјал и тражи се од нас да своје стечено мишљење доведемо у склад са овим новим супротним фактима: претварање женино, рођење детета, лагање материно, слепоћа мужевљева, дрскост министрова, и то све за пуних пет година (толико је детету).

Тај крајни ефект, поред све своје убиствене јачине, излишан је још и стога што је с наше тачке посматрања и без њега препуна · чаша жучи коју је писац наменио мужу да испије, а што овај, како се види, није беспрекоран јунак да учини. Он је, нећу рећи, одвратан или комичан, али на сваки начин није симпатичан.

У трећем чину не каже се да ли је млади начелник добио још коју класу, али у кућном животу догодила се само једна промена: дете је послано на страну у пансионат. Размишљајући о својој муци, муж је увидео, да апсолутно не сме допустити да му ћерчицу васпитава тако покварена мати. Осим тога, он тај обзир дугује свету, који је, у пркос свега затишкавања, ипак прокљувио шта је у ствари (нарочито кад му се даје новог повода). Жену осуђује цела варош у тој мери, да се муж поплаши да тим ставља на коцку срећу, спас, блаженство и т. д. (већ знате) детињу, и ако га је удалио. Девојчица. ће се некад моћи лакше удати, ако се каже да је отац њен неваљао, а не мати, као што је у ствари. Охрабрен оваквим резоновањем, тај муж, који још служи љубазника своје жене (бар да је тражио премештај, место на страни или у унутрашњости), кадар је да учини једно дело које је узор самопрегоревања. 'Трчилажи варошком, који се беспослен врти по комаду, он исприча некакву причу којом убеди тог човека, без икаквог нарочитог повода за такву важну исповест, да је то управо он, који се огрешио о верност у браку, да има милосницу, да је проћердао сав детињи новац на њу, и т. д. Ја сам нарочито употребио реч убеди, јер се он толико задржава на детаљима тих својих преступничких односа који су у осталом тако шути као да их пред нама из-