Srpski književni glasnik

60 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

чки; међутим апсолутно нигде пре тога (а ни после тога) нема никаквих података из којих би се то видело (у опште у књизи г. Васића нема ни речи о обредима које су вршили Трачани у том култу, а ми морамо да га идентиФикујемо с нашом славом !), него се те речи „ми смо... видели“ односе на оне мало час поменуте јаке доказе. А шта да кажемо за ону тврдњу да су се српски обичај п трачки херојски култ „могли напоредо један поред друpora развијати, имајући свој заједнички. извор још у времену пре сеобе Трачана и Словена са праседишта на Карпатима“ Шта значе речи које смо подвукли Али ту смо додирнули неписменост г. Васића, која прети да постане фабулозна, и ту ћемо стати, јер ће читаоци имати у цитатима из његове књиге довољно прилике да је упознаду. |

Тако мисли и тако пише г. Васић. И зар онда нисмо у праву да кажемо за његову књижицу да је пепод критике Ми можемо на основу овога што смо већ изнеmu зацело сумњати да је она чак и нешто горе, да је уникум у нашој научној књижевности. А остало, о чем није било речи, није ништа боље, то је прави низ грехова. Изнећемо m одатле неколико примера, не зато што мислимо да нам се неће веровати на реч или што миелимо да оцену нисмо поткрепили е довољно разлога, него што смо уверени да ће интересовати читаоце.

. Васић се буни код најобичнијих ствари. Он хоће на пример да резимира“ шта се до њега. писало о значењу славе и ево како му испада тај тако прост посао. „Према једном мишљењу — гласи његов резиме — слава не би била ништа друго, него успомена на онај дан, којега је дотична породица. примила хришћанство. Према другом опет треба под славом разумети обожавање прехришћанских словенских пената — репајез, — које мишљење заступа и В. Богишић. — Проф. Ем. Лилек, на жалост, само узгред напомињући вели, да се под славом има разумети поштовање умрлих предака. -— Са свим је неоправдано мишљење п тумачење Ог. Ктап-а, који тај обичај тумачи