Srpski književni glasnik

ИРБИ ЧИН.

Соба лепо намештена. Под застрт великим ћЋилимом. Около, поре-

ђани јастуци. По раФовима намештани „езани,“ а испред њих зарвови за шоље

и редови јабука. О таваницама висе окачени гроздови ехха грожђа, јабука. У углу собе је „сандалија,“ на њој таслица пуна дувана.

С прочеља су два, а с леве и десне стране по један широк, с решеткама прозор. Кроз прозоре се види башта, зеленило. До врата, о. зид обешено оружје. Спроћу, у углу собе узидан је отвор у коме је кандило, иконе, слике. Из отвора бије млака еветлоет кандила.

Цан се смирује. По ћилиму игра клонуо зрак сунца. Са улице до-

пире свирка, гра:а. Џа се еве то етиша.

ПРВИ ПРИЗОР.

У собу улети пуно девојака. Смех, клици, кикотање. Неке с дахиром, а неке узеле тепеију место дахира, друге место чампаре узеле

шоље и играјући ударају. Све иду супротним вратима. Коца. СВЕ, певају. Сокол мп лети високо, MODI девојко!

Шири ми крила широко, мори девојко! Катинку грло болело, Па пође биље да тражи Да тражи биљке, коренке, Већ нађе бистро клад нче! Коца, Испред свију се дахиром, идући вратима виче Стану. Стано, где си! Хајд“ ла певамо и да играмо. СВЕ, улазећи на супротна врата.

Хајле, Стано, хајде! Улазе.

ДРУГИ ПРИЗОР,

СОФКА, ВАСКА. Доцније КОЦА, СТАНА, и друге.

( офкаА, на улазу, у пола нагнута иза кулиса, хоће да уђе отимљући се од Васке, која је задржава, голица, штипа.