Srpski književni glasnik

Е ош A. A. 83

Софка. раздрагано, етраено, Пусти ме, Васка! Јао, не стискај.... Боли, Васка, Фоли... ВАСКА, иза позорнице, вуче је к себи страсно, Чекај тип, чекај! Гле, како се она пролепшала ! Овамо! Привлачи је и љуби. Софка, цпкне и отргне се од Васке, држећи ес руком за образ, а другом га преа. Јао, изеде ме! Улази за њом ВАСКА. Софка, бежећи испред Васке, посрће, згажарена, једном руком држи се за образ, другом за недра; прекорно. Ала си ти, Васка 7 А не знаш како боли“ ВАСКА, око ње. Јест, боли. А кад би он место мене... (показујући руком на образ Соекин)... кад би те он пољубио, онда“... Софка, руком запушује уста Васки. уплашено, зверајући око себе. Ћути, слатка! Чуће ко!.. Остале се враћају заједно са СтАНОМ. Roma, вуче Стану га. руку. Хајде, Стано! хајд да играмо! Нико неће да нас види. У нашој башти ћемо да играмо. Хајде! Вуче је. СТАНА, отимајући се. Нећу, Коцо, нећу! (Плачно. Отац љут, прек. Мајка је осама. Нећу. Коца, вуче је собом, прекорно, Хајде, Стано! Што си таква“ Хајде да играмо! СТАНА, одлучпо, плачно. Нећу, не! Трза се.

КОНА прекорно. ИХ!

Полазе све певајући и играјући. СВЕ, певају. „Катинку грло болело...“

у Fi < ТАНА, слуша песму, После песме враћа се бришу“и суге рукавом.

6"