Srpski književni glasnik

КРАЉИЦА ЂАЛА.

Да, ја знам да је она најлепша, да је краљица бала, ја то знам; али ја идем у сужње који се буне; ја. јој се никада нећу удварати...

Да стрпљиво чекам свој ред да јој могу погледати у лице, и да понизно евоје место заузмем у дугој поворци њених дворана !

Да после тисуће других учиним своје смерно подворење њеном краљевству, и прошанћем неку од оних отужних хвала којима подла заљубљеност, недотупавно, вређа лепоту !

Да кад јој ружа падне на земљу из косе, полетим да је дохватим, се опасношћу да не будем најбржи!

„la вребам и крадем свој део њеног величанственог осмејка, п да се сам намештам у правцу њенога погледа!

Да мирис са њене плаве косе, који је донет свима, а није биран ни за кога, миришем у гомили с осталима !

Да, играјући, у своме загрљају осетим преданост витог девојачког тела, лажљиву и слатку обману, јер се девојке у игри предају игри, а не играчевој нежности ;

Па да се доцније тај први сан, који је за сад само устрептала нежност, зачет на моме срцу. доврши у корпет неког смелијег од мене!

Никада! Не, у овој осветљеној дворани, пред свима, ти нећеш чути, краљице, исповести поносите душе; а моја је душа дивља; али...

Ако хоћеш да знаш да те волим, да сам, пркосећи ти, подлегао: — после бала, јоит ове ноћи, када скиптар буде пао из твојих руку.