Srpski književni glasnik

DNN СРПСКИ КњижеВвНИ Гласник.

Ф 21 марта 1871 играо се први оригинални комад Трифковићев, „Честитам.“ То је простија шала, има тип талијанске шале у једном чину (farsa, farsa ба. гијеге, ргИШапбашита. Тагза) која се игра пред или иза већег комада, и служи као увод или закључак једне позоришне вечери. Мало је грубље рађена, и намештена: поред све доста велике вештине у композицији. пма п етвари намештених, не сувише оправданих, али које се губе и не примећују у живости септуација што се све комичније ређају једна за другом. Ту п не треба гледати ствари из близа, узимати их потанко у претрес, него се пустити да вас радња занесе и сптуације насмеју.. Што Стева Грабић, муж Марин, чим види да Маре нема код куће (Мара је, то је познато. отпшила за навек из мужевље куће, пошто јој муж, Стева, банчи по целу ноћ у кафани) а чује од собарице да је један господип (то је сиромах Спира Грабић дошао, чича њихов, у госте) долазио и пољубио се с госпођом, одмах, без пкаква устезања, кренко поверује да је тај господин љубавник његове жене, долази на најлуђу пдеју да узме пиштољ и да полети за овим да га убије. и кроз цео комад јури са запетим нпиштољем иу тако опасним намерама, — то. је очевидно карикатура, и сваки би човек био на његову месту присебнији п разумнији. али такво понашање “не пзненађује у шалама ове врете и прима се као најлогичнија ствар на свету. Што опет собарица, Софка, кал види свога господина у таквом стању п с пиштољима у руци, иомисли одмах да је он отишао не да другог убије него да убије себе (п ако он, скоро изрично, пред њом каже своју праву намеру) и тако после п објасни Мари кад се ова, покајана. врати кући п пита за мужа, — то је такође једна околност која се даје критиковати, али то, у оној вртоглавици, у оном лудом пи наглом току комада какав је у овој комедији, пролази сасвим неопажено, и изгледа као ствар потпуно оправдана. Тако и друге 'околности: Стева не опази писмо које је на столу (Марино опроштајно писмо). а Спира опази, и ако је онај пре