Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У ХЈХ ВЕКУ. 691

двоје љубавника, Савета и Станко, уздајући се у ту њетову храброст, зато га и окупе својим поруџбинама шта ће још да примети и предложи надзорнику; све је, пред долазак надзорников, спремно против њега; све је опозиција њему, храбра, сигурна, гарантована опозиција: али кад дође тај час, кад се објави надзорников долазак, опозиционари се поплаше, узбуне, забуне, помету, и сва се спремљена. заверица разбије, расплине. изгуби. Та сптуација (контраст између спремања пи стварности) је проста, позоришна, т. ј. онаква какве се чешће у малим позоришним комадићима износе (слична је Меримеова комедијица „Незадовољни“, само је тамо завера политичка), али је сва лепо припремљена, сва приказана тако да целу своју комичност производи, и да не оставља ни једну своју страну која би била неексплоатисана у тој цељи. Па онда, да би ефекат био већи, онај човек (Писаревић) који има да јави надзорников лолазак, опширан је помалко у том свом јављању, и муца уз то. Што муца, то је рецимо мотив од вулгарнијег ефекта (лако је таквим средствима насмејати публику), али је то и врло добро нађен мотив у исто доба: баш у најкритичнијем моменту, кад се јелна вест најжудније очекује, пустити да онај који ту вест јавља, буде мутав и да прави непотребне уводе.

Дниалог је у „Школеком надзорнику“ такође бољи него у „Честитам“, развијенији, богатији комичним процелурама. Ту већ имамо нешто више него двосмислен говор п примедбе услед неспоразума, више дакле него особине диалога ол „Честитам.“ Имамо већ оно пријатно понављање јелне фразе које постаје манија (Џетровић: „ви жене, ништа друго и не знате...“). Имамо, после, она брза упалања, неко лпалошко састављање једне веће реченице тако рећи, и паралелизам фраза п говорника при томе, а све прошарано комичношћу примедаба (Савета и Станко окупе Петровића, једно ес једне стране а друго с друге. набрајајући му лепе особине Станкове: „први“, „најпрви“: „учио по новој методи“. „по најновијој“: „не

4*