Srpski književni glasnik

699 СрРНСКИ ГБиЖеЕВНИ ГЛАСНИК.

пије“, „ни воде“; и тако даље). Имамо, даље, оне небројене варпације једне фразе која је комична већ сама по себи, вариације све комичније једна од друге у колико се више нижу, п то све појачано комичношћу саме сптуације (Петровић: „ваш долазак у нашу малу средину...“). Имамо, најпосле, п дналог не од те врете, и не толико комичне, али дпалог пријатан, занимљив, пикантан, са оном пикантношћу коју даје слободан п неустручаван говор пред лицима пред којима се такав говор у ствари не би смео држати, али у ситуацији у којој се он ипак дозвољено држи (Савета п надзорник, кад она онако весело и безбрижно пред њим развија критику школских надзорника и др.); или дналог прост, обичан, али искрен. стваран, који одједанпут избије п погоди тачно, с рефлексијама умесним (Ката Петровићу, одговор на оно: „ви жене ништа друго не знате“; ту има и локалнога, п сатире), итд.

Све то, та композиција интриге, тај дпалог разновреног ефекта и лепоте, и леп тон комада, срећно пзабрана тема и атмосфера у њему — све то чини да је „Школски надзорник“ једно мало, малено ремек-делце Трифковићево.

„На бадњи дан“ већ није такав комад. Тешко је. у осталом, два ремек-дела у истом времену написати, п овом другом комаду којп је у пети дан први пут представљан са „Школеким надзорником“. било је суђено ла буде гори од онога првог. „На бадњи дан“ је далеко од вредности „Школекога надзорника.“ Пре свега, целокупна интрига његова је слабо састављена, неприродна, натегнута сувише. Један млад нежењен човек проводи бадњи дан сам, без породице, и, пустивши у кућу једну изгладнелу и истерану породицу, заљуби се одмах у девојку која је од те породице, и испроси је — то је интрига која се. ни при најбољој вољи и епособности, не може природно извести. Апсолутно је немогућно (хоћемо да кажемо: у једном позоришном комаду не можемо примити) да се један човек тако брзо, нагло, непромишљено, и ни за шта