Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

.Будеко срце. Приповетке и слике Muje Вукићевића.. Свеска прва. — Срп. Књ. Задруга, књ. 68. Београд 1901.

Не бисмо умели многога рећи поводом ове књиге 0: Илији ВБукићевићу. Прво, само пме пишчево није нам се никад чинило особито обележено својом личном и књижевном физиономијом. Затим, свеска приповедака што, ју је донела у овом колу Срп. Књижевна Задруга, како каже предговорник г. Љуба Јовановић, „није састављена избором свега најбољега из пера Вукићевићева...“ И ако се „тежило да се читаоцима у њој пруже лепи примерци од сваке врсте пишчева рада, да га свестрано познаду,“ књига оставља утисак неједнак. неодређен и безбојан..

У њој су две приповетке са села п две из паланке, из Мачве ; четири слике са арнаутске границе, и две бајке..

Један дуг и празан диалог из ситних, искиданих реченица, са свом оном масом непотребних понављања, излишних речи из евакодневног празног говора, диалог од читаве стране на којој се ништа не каже, ништа не помиче, на којој нема једног опажања, једне нове црте: карактеру, јелног покрета у радњи догађаја; неколико. кратких и сувих описа, или тачније, уметнутих објашњења, у пет шест мршавих и општих потеза; неколико. једноставних п једноликих безбојних личности; два три драматисана момента, којима је дато једне тренутне и форепране снаге, нечег необичног, наглог и увећаног:: јелан наџван и сентименталан пастирски роман, са меаодрамским еценама, без слике карактера и средине, без: психолошке анализе и доследности, без одређених MOралних стања: то је манир наше сеоске приповетке.

Тежиште целе обраде је у тим наивно драматпсаним сценама, у којима је увек остављено у утиску нечег“