Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПрРИКАЗИ. 1275 не испуне књигу досадним поучним причама, из којих је избачен сваки уметнички елеменат. Па опет, покрај све пажње нису довољно успели, јер једва да трећина материјала може представљати литерарак рад; остало је све просто и некњижевно педагошко саветовање. To су већином слабе ствари, каквих је пуно и у досадашњим читанкама. У једној причи мала Милица лобила од мајке трешње, па лала брату, брат оцу, а отац мајци, па их најпосле појели заједно, и биле им слађе но икад дотле. („Слога у породици“). А зар они нису могли још у почетку да то ураде, те да се трешње не селе из руке уруку“ Е. али за Бога, како би се онда показало како су Милош и Милица добра деца! У другој „причи“ отац у краткој беседи, за једног столара доста китњастој, објашњује сину шта он све за њега чини. Пошто се отац и син изљубе, син се моли Богу за здравље родитељско. („Божидар и његов отац“) — Ђури казали да чува кућу, а он отишао на реку да лови рибу, па, наравно. пао у воду. Али како приповедачи увек држе у резерви по кога рибара, то су ови рибари извадили Ђуру из воде, а он је после увек лепо слушао родитеље. („Непослушни Ђура“). После ове приче долази одломак из народне песме „Краљевић Марко u 'Ђемо Брђанин“ под насловом „Краљевић Марко слуша. мајку.“ Али шта ће бити кад деца доцније прочитају целу песму, па виде да Марко умало није платио главом ту своју послушност“... — Сава једнога дана глелајући како се круни кукуруз, одоцни у школу. П за ту његову заинтересованост за привредни рад. писац га кажњава понављањем године („Кажњена немарност“). Дечко гађао друга, па истерао око једном старом господину. После је лепо молио, те му је господин опростио и још га помиловао по глави. ( „Грудва снега“). Чудо му му није излао и јавну захвалност! Или још боље, да га је посинио, као што се то већ по дечјим причама. ради! -- Оваких прилога има још, али се не вреди на њима задржавати.

Лобре су ствари „Јанко Катић“ и „Највеће материно-