Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 1977

цама. Ако сад тој маси често непотребних факата, којима се пуни дечји мозак, додате и ове тешко схватљиве и неодређене моралне теорије, још ће се више ум дечји преоптеретити. У том случају, кад се пећ деца морају из књиге учити. моралу, боље су п слабије приче, но тешки и несварљиви чланци. С те тачке гледишта и ова књига може се условно одобрити. J..M.. Ipon.

B: E..1. bb HI 1 E.

, СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ.

Из .Јетовиса. Матице Српеке оштампана је критичнобиографска. студија Г. Марка Цара: Јован Сундечић [У Новом Саду. Штампарија Српске књижаре Браће М. Поповића. 1902. 5", страна, 32]. У нашој књижевности до сада се слабо писало о овом обилном песнику наших југозападних крајева, изузев једну биографију од Г. Луке Зора у Смовинцу за 1879. Хрватека крптика много се више бавила њиме: он је ушао у хрватске. антологије (гле се није нашло места за Његоша!) Матица Хрватска издала je 15489. meroBe Jzabrane Pjesme. Г. Цар је узео на себе да попуни ту осетну празнину у нашој књижевности и дао нам је занимљив и успео портрет приморског песника. Он види код Сундечића „живу, и живописну фразу, поткрепљену топлим, дубоким, управо јужњачким оејећањем за љепоте природпе“, налази да је то песник. сликар, са развијеним осећањем пластичног лепог, родољуб и дидактичар. Мане су му врло крупне M Youre: никада Сундечић није осетио и схватио праву поезију, успех му је дошао више од прилика, од општега расположења лухова, но од његове сопствене вредности.

Занимљиво је место у студији Г. Цара где će говори о позној, јесењој љубави Сундечићевој. Као Гете што се заљубио у дубокој' старости, тако се и наш песник, сед старац. свештено лице и отац породице, заљуби у младу жену неког помореког капетана. Опт18аие amat, nulla est conditione зепех, говорио је љу-