Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У ХЈХ ВЕКУ. 693

ожени. Трифковић је, до душе, дао и неку ближу мотивацију таквог понашања. код свог јунака Светозара, али ни та мотивација не вреди много. Светозар узима Марију за то што ју је случајно мало компромитовао (видео их јелан „полицај“ заједно у соби, код Светозара, ноћу т.ј. на бадње вече), али пре свега, то није довољан разлог, а после то повлачи још две три натегнутости у интризи, п то овеће. Једну да поменемо. Да би се оправдао долазак полицајца, Марија је морала да има један сувише развијен пи неправедан осећај достојанства. тако да не семе да"прими гостопримство од човека који је адвокат њеном злотвору (Марија, чим чује ко је Светозар, хоће ла изиђе из куће, а не каже зашто: кад Светозар категорички затражи објашњење, она виче „у помоћ“, на што лође полиција). Као да је овај адвокат, Светозар, крив за неправде које Марији други чине! Оваквих неоправданости или нелогичности има подоста у комаду, и то баш на најважнијим местима, у главном склопу интриге. Сем тих мана у интризи, има их нешто и у дпалогу. Ни дналог није тако богат, разноврстан комичним ефектима као онај у „Школском надзорнику.“

Ова комедија била би много боља да није интрига онако на силу намештана. Да је крај комада такав да Светозар не узме Марију, него да је пусти, њу и њену породицу, да просто изиђу из његове куће, а он сам да зажали, после њихова одласка, што се није оженио, и да остане тако у нешто меланхоличним рефлексијама. на тако срећан пи благ дан — ствар, до душе, не би била драматична, али би била природнија, и могла би имати неке мале поезије. To би био један комадић без претенсија, једна скроз обична слика, али би сигурно имала више живота пи пстине, п можда и више дражи. Алп, у Трифковићево време, није. као данас, било у моди писати и такве комалиће: басена комада је тада ваљала да буде на првом месту драматична и театрална, па тек после природна и неусиљена.