Srpski književni glasnik

СРПСКА ДРАМА У Х1Х. ВЕКУ. 695

ностима. (при свађи муштерије пи Ћире, овај замане кајишем на онога). После, има сцена мало сумарно рађених, прелаза наглих (Јеца, 'Ћирина жена, како брзо даје благослов Миши и Катици; она их је најпре п прислушкивала на вратима: то је прво прислушкивање код Трифковића). Алп је комад у главном добро изведен. Кад се узме да је Ћира настран, да има свој каприс за п030риштем (није потребно било да мотивација његове радње буде п у томе што он воли да „тера опозицију“, доста је п онај каприс да радњу објасни). цела ствар постаје разумљива. Не кажемо да је ту интригу било тешко извести, алп је она добро изведена и има својих епгурних ефеката. Што је лепше од интриге по њене композиције, то је дналог. У дпалогу бвог комада пма особина пете вредности као и оне што емо код ранијих комада Трифковићевих побројали. Дпалог је пикантан, се процедурама. које су сличне онима из „Школског надзорника“, с понављањима. једне фразе или идеје у лвема сптуацијама кад она врло згодно пада (ец. 3: Катица учи Мишу како ће да је проси у матере, па му саветује да каже за себе да је „добар момак“, а он неће јер „би се тиме 'ам хвалио“; после, Миша враћа од своје стране пето, п каже, како је она „најлепша на свету“, а она онда: „не мојте ме хвалити“), е наивним, комичним примедбама од ефекта (ец. 10: Ћира прича младом љубавном пару како у браку треба новаца: „прво треба јести“, а Катица: о, ја мало једем“, нашто Миша: „Катица мало једе“), итд.

14. јануара 1872. играла се први пут! „Младост Доситија Обрадовића“ (5 чинова, по доцнијој преради 3 чина), а 27. јануара исте године „Мила.“ О овим комалима нећемо говорити. Први нам је врло тешко урачунатп у комедију, и сасвим је друкчијег карактера од осталих комада Трифковићевих; а други и није комад него монолог, декламација, песма, написана по туђој идеји у осталом,“

1 „Позориште“, 1872, стр. 40.

2 По К. А. Гернеру (в. увод Г. Живаљевића, и „Позориште“ 1572, етр. 68). Биће да је то онај Карло Август Гернер (1806—1884), немачки