Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД.

„Дрлезијанка“. — Ђура. Рајковић. — Г-ђе Грарова и Луфмерска.

ОСмешно би било рећи да се „Арлезијанка“ не може код нас представљати, кад је представљана, али ја ипак остајем при свом ранијем мишљењу да је тај Додеов комад немогућан на нашој позорници, и налазим да се управо представом то п доказало.

„Арлезијанка“ је, у осталом, код нас чудне судбине. Много више но Корнељ п Расин она је, изгледа, мучила људе из разних управа; и партитура Бизеова повлачила се годинама по архиви, почевши од Г. Глишића, још под покојним Шапчанином, ако се не варам, или мало доцније. Што се мене тиче, поред све личне симпатије, ја се нисам усудио изнети „Арлезијанку“ нашој публици, подозревајући да утисак мора бити крњ, и више него крњ.

Штета је пак велика, што се ствари у нашем позоришту противе представљању оваквог комада и ради њега самог а још већма кад се помисли да то нису само какви специјални узроци везани за „Арлезијанку“, него куд и камо општији. они исти због којих су пропали на позорници Војислављеви комадићи (да цитирам оно што нам је пз масе примера најближе). И. још Војислав би се можда донекле, како тако. могао спасти са једно лвајестак проба под руковођењем неког ко зна како ваља говорити стихове, али за „Арлезијанку“ тешко да би и го довољно било, а толико труда међутим она не би врелела, јер на крају крајева. то није добро начињен 1030ришни комад. Само, примерницм својим драмским склопом, и кад би га нешто имала, питање је колико би „Арлезијанка“ утицала, пошто утисак који она производи лежи у нарочитој једној дражи. и та. је драж пропала код

нас, а мане су тим јаче одекоЧчиле. Онако исто као што