Srpski književni glasnik

196 СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

и са таквим тоном, он је морао кидати дотадање везе, п он понова почиње живот рада п оскудице који је добро познао у својој првој младости, Он зарађује парче хлеба сарађујући на листовима и различитим публикацијама, тога доба.

Револуција плану. И ако је она Шанфору могла лично само штете донети, он е одушевљењем. постаје њен поборник. Она је значила укидање пенсија, а он је од њих живео, она је била уперена противу племства, у чијој је средини он живот провео. Од свију писаца ХУШ века Шанфор је једини који је појмио значај Револуције п који јој је служио. Он је поздравља с одушевљењем, и без оклевања баца се у најжешћу борбу. Његова. ce разрањављена. душа исцељује у додиру с племенитим идејама Револуције. Његова активност у народном покрету огромна је: он постаје народни говорник на улици, он је један од оних који су први ушли у Бастиљу. У „Меркуру“ пише изводе из мемоара маршала де Ришелјеа п Диклоа, износи на јавност бедну старост Луја ХТУ, развратно доба Намесништва, мреку и емешну владу Луја ХУ, еве што би могло срозати углед монархије, владе злоупотреба и повластица; са Рабо СентЕтпеном оснива „Сељачки Лист“ за ширење нових идеја међу сеоским становништвом; говорници из Народне Скупштине долазе њему по идеје, по савете, по упуства, каткада по готове говоре. Гара прича да је Шанфор у почетку Револуције, када се скупљали прилози за њене циљеве, извадио своју стару кожну кесу п дао свих својих хиљаду талира, сву уштеду целога свога живота. У једном његовом спису из тога доба, „Слике револуционарних дана“, осећа се како трепти занос, неограничена вера у будућност, налази се пијанство првих дана револуционе драме. Он је на Мареовом пољу, када се потписивала петиција за обарање Краља и проглашавање Републике. Он је пришао Јакобинцима када су они рђаво стајали, када су сваки час могли бити ухапшени п када је сваки држао да је њина ствар изгубљена; он постаје