Srpski književni glasnik

125 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

краљева. врлина најдостојнија дивљења“; Боало узвигује Лују ХТУ :: „Белики Краљу, престани побеђивати или ћу ја престати писати“; она бира за својега члана војзоду де Мен, ванбрачна сина Краљева, коме је тринаест година; Расин уверава Краља да, када не би било празна места за њега у Академији, сваки академик би сматрао за срећу п част да умре и начини места Краљу. ПИ досзедно духу Револуције, Шанфор је тражио да се п та зеза раскине, да се Академија укине п геније ослободи. — Шанфор је опату Сијесу дао идеју и наслов његове славне књиге „Шта је то трећи сталеж“ Талејранову „Адресу француском народу“ он је написао, он му је сагаставпо и извештај о јавној настави. Шанфор је баипо петоријску реч која ванредно означава ослободитачки и хуманитарни карактер Револуције: „Рат дворозима, мир колебама“. Није се без разлога рекло да је у трвим данима наролднога покрета Шанфорова убога соба била кабинет Револуције.

Али он није био политичар од заната, и његове илеје осцилирају између жирондинског умерењаштва пи јакобинског раликализма: у њему се бори књижевник, пријатељ углађенога, раскош, реда, и плебејац који је

својој раној младости на својим леђима осетио сву 'оцијалну неправду, поносит темпераменат који гледа у грађанској једнакости најбољи бедем за заштиту личног лостојанства. П ако је све до августа 1791 био секретар јакобинскога. клуба, и ако је он рекао ону пословичку реч гоја тако добро изражава дух Монтање: „Аугијасова гоњушница не да се очистити перушком“, ппак оставља своје пријатеље пи приближује се Жиронди. Револуција. пошто је победила непријатеља споља и изнутра, имала је да издржи страховите борбе међу онима који су је створили и држали. Оно што се видело код многобројних секта и јересп у првим данима Хришћанства, што бива увек међу људима који имају много вере, показало се п овде: поклоници новога јеванђеља Права Човекових заборавише на оно што им је заједничко, заоштрише своје