Srpski književni glasnik

ЈЕДАН МоРАЛИСТ ИЗ ХУШ ВЕКА. 199

разлике у појединостима, и отпоче рат до истраге, међусобно, очајно истребљивање. Ослањајући се на париску општину, Јакобинци су владали Француском. Шанфор, који је чувар Народне Библиотеке, на потказивања једног евог нижег чиновника који је вребао његово место, буде затворен због епиграма противу Марата и Робесијера. На заузимање пријатеља, он би пуштен из затвора кроз неколико дана. али стављен под полицијски надзор. Bpeмена су била трагична, главе су летеле као од шале, нико није био сигуран да неће за који дан својом крвљу омаститп гревеки трг, и Шанфор, болесан, раздражљив, пред изгледом једнога новог хапшења, реши се да учини крај своме животу.

Једнога дана, он се затвори у свој кабинет и. пиштољем и бријачем покуша самоубиство. Једним метком из пиштоља разноси себи нос и истерује лево око, бријачем отвара вене, коље грло, сече жиле под коленом, цело тело касапи на парчиће. Крв куља потоком H пролази пшспод врата. Врата се обијају; указују му прву помоћ. Са проничним п болним осмехом, у коме је сав његов несрећни живот, он вели онима који су га дигли из баре крви: „Шта ћете! ето шта значи бити невешт! Човеку ништа не полази за руком, чак ни живот себи да одузме!“ И ту, на крвавој постељи, сав исечен, он у перо диктује ову поносну изјаву: „Ја, Себастиан-Рок-Никола Шанфор, изјављујем да сам хтео да умрем као слободан човек пре но што би ме као роба понова одвели у затвој; изјављујем, да, ако би се остало при том да ме насилно тамо одвуку, у стању у коме сам, остаје ми доста снаге да довршим оно што сам започео. Ја сам слободан човек; никада ме нико неће видети да се жив враћам у тамницу.“ Што је најчудноватије, после свега тога, ране се залечују, здравље му се враћа и он се опоравља, читајући Лока и Лајбница. Једна наредба Одбора Опште Безбедности од 9 пливиоза године П (2 јануара 1794) скида са њега полицијски надзор. Али одвратност према животу јача је но икада. „Осећам се боље но пкала, го-

o