Srpski književni glasnik

174 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. да плате да се о њима добро говори и пише. Није лако још и за вазда других пречих ствари.

Забринули се п дошли на мисао да треба оснажити привреду: те због тога решише да земљу задуже повећим лугом; али како се око закључивања тога зајма мора потрошити доста новаца за скупштинске седнице, за путовања министарска у стране земље, то министри репише ла покупе за ту циљ све депозите из државних каса, где је новац приватних лица и да на тај начин помогну “отаџбини, која цвили у невољи.

У неким листовима се говори о кризи министарској, у некима како је влада већ повољно свршила преговоре о зајму, у некима п једно п друго. а владини листови питу како никад земља није била у бољем благостању.

Све више п више стаде се говорити о том спасоносном зајму. новине све више и више пунише своје ступце расправљањем тога питања. Наесгаде на све "стране јако интересовање, п за мало те дође дотле да готово стадоше сви послови. И трговци и лиферанти и чиновници пи пензионари п свештениш, све је то у неком грозничавом, напрегнутом очекивању. На све стране, на сваком месту само се о томе говори, запиткује, нагађа.

Министри трче час у ову, час у ону страну земљу, час један, час други, час по два трп заједно. Скупштина на окупу, те се п тамо дебатује, решава п најзад одобрише да се зајам закључи пошто пото, и одоше сваки својој кући, а очајна ралозналост све већа и већа у у јавном мњењу.

Сретну се двојица на улици, па место поздрава одмах:

— Шта је са зајмом

— Не знам!

— Преговарају 7

— Спгурпо! |

Минпетрп све јаче учестали похађати стране земље и враћатп се натраг.

— Дошао министар“ пита један.