Srpski književni glasnik

СТРАЛИТА. 175

— И ја чујем.

— Шта је учињеног

— Ваљда повољно!

Док једва једном објавише владини листови (влада увек има по неколико листова, управо сваки министар свој лист — један, или два) да је влада довела до краја преговоре са страном једном групом и да су резултати врло повољни.

„С поузданошћу можемо потврдити да ће за који дан зајам бити потписан и новац увезен у земљу.“

Свет се мало смири, али владини листови јавише да ће за два три дана доћи у Страдију пуномоћник те банкарске групе г. Хорије. те ту потписати уговор.

Сад тек настаде и усмено и ппемено препирање; запиткивање, очекивање, сувшина, нервозна радозналост, и сплно полагање наде у тог једног странца, којп се очекиваше да спасе земљу, беху достигли врхунац.

Ни о чему се другом п не говори и не мисли до о том Хорију. Пронесе се глас да је приспео п одсео у том пи том хотелу, и маса радознала света и мушког и женског. и старог п младог, јурне хотелу, јурне тако жудно и бесомучно, да старе m елабије пзгазе пп пзгрувају. Појави се на улици какав странац, путник, п тек неко рекне другом:

— Гле странац неки! и погледа друга значајно, лицем и поглелом као да га пита: „Да није то Хорије 7“

— Да није он/ вели онај други.

— П ја нешто мислим!

Са свију страна посматрају странца п закључе да ће бат он бити. Пронесу после ту вест кроз варош да су видели. Хорија. и та вест се тако брзо пронесе и проструји кроз све слојеве друштва, да већ после једног, два часа цела варош се поуздањем тврди ла је он ту, да су та људи лично видели M се њим говорили. Устумарала се полиција, узнемирили се министри, па трче на све стране да се се њим састану п укажу му поштовање.