Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. бук

Један од најзнатнијих проналазака средњега века без сумње је проналазак штампарије. Њен је ако не први, а оно у сваком случају ирави проналазач Јован Гутенберг из Мајнца. Он је пронашао „праву практичну, тако дуго тражену тајну“ т.ј. штампање са покретним словима. У његовој штампарији у Мајнцу изишло је више штампареских послова, алп биће да је прво веће дело, Библија, наштампано почетком 1456 године.

Из Мајнца су први радници раширили ту вештину доста брзо по Немачкој п по целој Јевропи. Тако прва штампарија после Гутенбергове поникла је у Штрасбургу 1458 г., у Келну 1463 или 1464; у Швајцарској одмах после 1462: у Италији у Субијаку 1464; у Риму 1467; у Француској у Парпзу 1469 или поч. 1470: у Енглеској у Вестминетеру п у Лондону после 1474: у Шпанији 1474: у Угарској у Будиму (из Италије) 1475; у Чешкој у Прагу 1475; у Аустрији у Бечу 1482: у Пољекој у Кракову око 1474: у Шведској у Штоколму 1483; у Данској у Копепхагену око 1490; у Русији у Москви тек 1565 године.

УЗМЕ И:

Прва штампарија подигнута је у Млецима 1469 год. а прва књига изишла је год. 1470. Нигде се није тако јако развила та радња као овде ; тако да је за последњих тридесет година ХУ века, заједно са манастиреким, било ту више од двеста штампарија. Године 1500 радило их је скоро педесет. Ту су поникла многа усавршења п штампарије и штампареких ралова. Један од тих унапређивача био је Андрија Торезански де Азула. „Он је крајем 1452 год. купио штампарију за штампање латинских књига