Srpski književni glasnik

СПАВАЊЕ ВОДЕ.

Сањиво. топло, зеленкасто вече

Са једном звездом. Пит! се ваздух гибље, Ни мртва река. Неосетно тече

Тих један шумор кроз високо шибље.

Светли се мирно зелен, непрегледан, Свод изнад вода. — Чу се у самоћи Дуг неки јаук: то је лабуд један Запев'о негде дубоко у ноћи.

П опет мирно. Још се само чује, Тихо и споро, кроз просторе неме, Незнано откуд, гласови где струје Над мртвом водом. То пролази Време.

Ј. ДУЧИЋ.