Srpski književni glasnik

(СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. 191

заиста била. Из тога Хајновог описа на жалост не види се ни ко се „трудио“ о тој књизи, као што то знамо за остале штампане књиге, ни друге појединости које би ми радо знали. Њу јамачно нису радили Талијани, већ по свој прилици какво свештено лице из наших крајева. као што је то било п код осталих штампаних књига, али које имено, за сад остаје непознато.

О тој штампарији нема после никаква трага у Мленима.

И МЛЕЦИ. ШЕТИЊЕ.

Други власник једне српске штампарије био је Ђурађ Црнојевић. Из те штампарије изишле су две књиге, Октоимл од 1—4 гласа и Џеалтир са последовањем.

У предговору к Октоиху Ђурађ вели:

„Понеже у троици поклањајеми бог благоизволи испунити своју цркву различним књигама, видев ја. у Христа бога благоверни и богом храними POеподин Ђурађ Црнојевић, пркве празне светих књига грехова ради наших расхиштенијем п раздранијем агаренских чеда, вазревнових поспетенијем светога духа. и љубављу ка божаеставним црквама и написах сији лушеспасну књигу осемогласник у испуњење елавословију трисунчаног у јединетву поклањајемог б0жанства.“ А у поговору пете књиге вели:

„Последиже грехова ради наших постиже пасушти нас исманлека железна палица, уви! не просто бијући, но убијајући, и придоше језици (нехришћани) у лостојаније божије, цркве разруишше. Видев ја, у Христа бога благоверни и богом храними војвода Зете господин Ђурађ Црнојевић, умаљеније светих сњига. расхиштенијем и раздранијем агаренских чеда, вазревновах поспешенијем светога луха, и саставих форме, на њима у једно лепо, оемим човеком свршити Октоих од четвртог гласа, у селавословије богу који нас је укрепио.“

Обе књиге је радио свештенопнок Макарије од. Црне