Srpski književni glasnik

199 СРПСКИ Књижевни Гласник.

Горе, као што се види из предговора октоиху: „Повељенијем господина ми Ђурђа Црнојевића ја Христу раб свештенопнок Макарије, рукоделисах сије при васеосваценом митрополиту зегеком ћир Вавили.“ То се пето понавља и у поговору: „Трудих се о сем и рукоделисах cuje смеренп свештеник мних Макарије од Црне Горе повељенијем... итд“ У поговору к Песалтиру вели ве: „Темже ва дни благочастиваго и христељубиваго и богом хранимато господина ми Ђурђа Црнојевића, и повељенијем јего, ја семерени свештени мних Макарије од Црне Горе, списах сије књиге при васеосвештеном митрополиту зетском ћир Вавили.“

Прва књига почета је гол. 7001 (т.ј. између 1 септ. 1492 и 13 августа. 1493 године), а довршена. је 4 јануара 7002 т.ј. 1494 године. Како је горе речено да је довршена „ва једино лето“, значи да је почета негде почетком 1493 године. Где је наштампана, није казато. (в. ниже доле).

Друга књига довршена је 22 септембра 1003, а од рођења. Христова. 1495“. године, на Цетињу. И ако мало буни септембар год. 7003 п година 1495 (требало би 1494) опет држим, из разлога којп ће се навести ниже, да је 1495. година.

То је све што нам ти поговори и предговори пружају о оснивачима п радницима те цетињске штапарије.

A priori Om ce могло рећи да је ова Ђурђева штампарија донесена из Млетака; јер кал је то било са доцнијим штампаријама које су подизане у српским земљама, у толико пре је могло бити с овом првом. Млетачко порекло њено доказује Г.Ј. Томић и обликом неких слова W, у, р пост Алп он иде још даље п доказује да

! „При пажљивом расматрању слова у Црнојевићевом Октоиху и Пеалтиру види се да их је резала врло вешта рука, али и ако, поређена са словима из других штампарија, показују своје страно порекло, не би се још могао тако лако доносити закључак о њихову пореклу, да међу њима није и таквих, која се, и ако величином одговарају осталим словима у тим књигама, не разликују ни у колико од слова латинских у књигама штами-ним у то доба у Млецима. То су грчко слово с