Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. 195

Прве штампане књиге у опште, Ha. M наше, готово ни у чему се не разликују од рукописа. Оне немају насловног листа као данашње, не обележавају се стране, већ табаци у дну на првој п последњој страни словима као и код рукописа. Типови слова изрезани су према рукоппеима, унесене су све титле, акценти, спиритуси, и интерпункција каква је била у то доба у рукописима. Чак и шаре и везе слова на почецима чланака пренесене су из рукописа. Једном речју сличност је тако велика да мало невичнији“ човек не може разликовати штампану књигу од рукописа. А. Хиљфердинг прича како у свом путовању педесетих година по Босни и Старој Србији у ман. Девичу никако није могао обавестити игумана да је јелна књига, коју му је он показао као рукопис, штампана. П ја сам нашао у једном манастиру у Србији јелног настојника, који је пре био мирски свештеник, и који се изненадио кад сам му рекао за једну манастирску књигу да је штампана.

Радови ове прве српске штампарије с техничке стране долазе међу најсавршеније. По лепоти реза слова п читкости само је превазилази штампарија Јеролима Загујовића. Нека издања Виценца Вуковића одликују се лепотом вињета над текстом и шареним оквирима око текста, којих ни у којим старим штампаним књигама нема. Али по лепоти насловних уплетених слова и шареним иницијалима ова штампарија стојп на првом месту. Нарочито је инпцијалима богат Псалтир. Неки иницијали и нису нарочито резани, већ су употребљени готови латински. У Октоиху н. пр. имају три иницијала, у почетку првог гласа за В узето је велико латинско ВБ (ђе), а према тим шарама изрезано је П и G. Исто тако у олломцима другог дела октоиха у почетку петог гласа за ћирилско Ч употребљено је латинско У. У пеалтиру су сем У употребљени готови латинеки иницијали за А, Р, ВК ои можда за О и Х. Према њима начињени су српски Ћ. Г,

!

AE. МИЉЕ ТТ СИ