Srpski književni glasnik

194 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

тврде или претпостављају да је и он штампан где и Пеалтпр, дакле на Цетињу, док други хоће да је то било на Ободу. Ово последње мишљење оснива се на причама; и што се њега упорно држе и данас Црногорци, и што доводе у везу оснивање штампарије са Иваном Црнојевићем, то више лежи у „епском карактеру“ њихову и њихових историских студија, не само у садашњости, већ још од радова владике Петра |! Светог. Али пи прво мишљење, да је Октоих штампан на Цетињу, држим да није тачно, већ да је тај Октоих штампан у — Млецима. Алп о томе ћу говорити засебном приликом.

Из исте штампарије изишла је и трећа књига, ЛМолитвеник, од кога је Шафарик видео један лист; доцније се нашло неколико листова у Петрогралској Царској Публичној Библиотеци, а ја сам сад нашао неколика листа пи у нашој Народној Библиотеци.

Вук Караџић је (у Примерима стр. 11; Скупљ. Списп 11, У. 343) рекао да је Ђурађ штампао и другу половину Октоипха, т. ј. гласове 5—%, Октоих петогласник. Он то није напамет рекао, већ или је ту књигу видео, или је о њој чуо од Мушицког, с ким је био у добрим личним односима и у сталној преписци. Јер Шафарик (стр. 255) вели: „У Библиографији владике Л, Мушицког читао сам некад и другу половину Октопха овако забележену: „Октоих, друга половина, са гласовима 5—8, по заповести војводе Ђурђа Црнојевића, за митрополита Вавиле од јеромонаха Макарија (.(. 1494. 101. 34 таб,“ па додаје да је то забуна, и да ње није никад ни било, већ да је тек Бож. Вуковић у Млецима 1537 доштампао гласове 5—8. То мишљење Шафариково, овако ауторитативно исказано, примили су п други, те је тако неправедно ова вест Мушицког, којп у кратко даје тачну сигнатуру књиге, одбачена. Неправедно, велим, јер је заиста из Црниојевићеве штампарије изишла и друг половина Октоиха, од које сам у Народној Библиотеци нашао осам листова. Али и о томе ће бити говора на другом месту.