Srpski književni glasnik

19% СРПСКИ КњижеВНИ ГлАСНИК.

искрице и свога и туђег духа, он је исписивао на малим парчадима хартије и без реда их бацао. У неку руку то је био лневник његова немирна п оштра духа. И ако све то није било спремљено за јавност, ипак те отргнуте пи брзе мпели одају један виши дух, једну искрену п шшроку душу, једног од најособенијих и најснажнијих писаца Осамнаестог Века. Оне су строга п неумољпва анкета O природи људској, о њеним манама и пороцима, жива и дубока студија о човеку и његовој изопачености, страховит акт оптужбе противу једног црвоточивог друштва. које се распадало у свом трулежу и неправди.

Несрећни писац није довршио своје дело, и не може се тражити да овај спрови материјал, збиран за једно велико дело, представља солидан, добро повезан филозофекп спетем. То су проста констатовања, која су посведневно чињена, без нарочита плана, без одређена сипстема, и због тога и није лака ствар изложити начела Шанфорове моралне философије.

Као еви његови сувременици, он верује у сувереност, у неограничену и недогледну власт и моћ разума. Филозоф је за њега човек који има слободан дух. независан од еваких предрасуда, који је чврето решен да иде за својом мишљу без икаквога страха од последица, на ма где га она одвела. „То“ је човек, велп он, који на супрот закону ставља природу, на супрот обичају разум, евоју савест јавном мњењу пи своје суђење заблуди.“ Он. се жали што има врло мало људи који допуштају себи пуну п смелу употребу свога разума, и који се „усуђују применити га на све предмете у свој његовој снази.“ Он тражи ту потпуну п безобзирну критику, п у моралу, п у политици, и у друштву, п у науци, и у уметности : без: тога остаће се у осредњости.“

П он ће вазда имати ту духовну храброст, то одушевљење једног истражиоца, ту безусловну и слепу љубав према. пстини, петини нагој, спровој, жалосној и понижавајућој. Ни пред једним констатовањем он никада. неће устукнутп; он ће вазда мпелити без двоемиелица и го-