Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 9

Може ли веће несреће бити за чојека, него платити, а не видјети оно што хоће...

И љутио се читавога дана. Пеовао је и себе и попа п Јефтана и сав свијет!.. Није могао да се скраси ни у кући, ни у механи. Попио је само неколико чаша ракије. као од муке, и ходао ни сам не знајући куда...

Пред вече сврнуо се, од муке, Обрену Пушибрку на дућан. С њиме се, још отприје, по мало познавао п nm свиђао му се прилично. Изгледао му искрен, поштен. А данас му је требао један човјек, коме ће све јаде испричати. Ако не еве, а оно барем неки дио. Тешко му да му се на срцу и даље камене и да га и даље тиште...

— Бога ти, Обрене. треба ли теби крштеница 2 запита, улазећи у дућан. Није знао, чиме би паметнијим почео говор.

— Бога ми не треба, — одговори Обрен, мјерећи пиринач.

— А би ли ти, да ти је ја извадим7 — запита. Перо. — Нећеш платит' ништа, а извадићу ти је...

Обрен спусти терезије, а леђима се прислони уз вреће.

— Jok! — рече.

— Ама што, чојече7 — запита Перо. — Крштеница је баш красна ствар!.. Треба сваки паметан чојек да је има...

— Обрен се прекрети п заемија.

— Дај и менп два форинта, па вади! — дочека као у шали.

Перо се дохвати за брк и извуче из њега двије три длаке. Замисли се.

— Доста је и форинт! — рече.

— Два!

Перо одмахну руком.

— Добро!.. Ево ти паре!.. А ејутра ћу ти донијет''и њу...

П поче причати о својим јадима. Поче причати о љубави, једнако кријући име попово и дјевојчино. ПИ што