Srpski književni glasnik

12 СРпски Књижевни ГЛАСНИК. Перо застаде. Некако уплашено погледа Обрена и дрину га за рукав.

Ја, ја не знам шта ћу говорит се ђевојком, рече. — Ја сам у томе сметен.. Да је евирачица п знао би... Уштин'о би је и говорио... Ама је наша цура, па He:

смијем уштинут, а не знам како ћу почет".

— Па говорићу ја, -— осијече Обрен. — Тп само. елушај, или, ако хоћеш, ти говори с матером...

— Лијепо! — једва дочека Перо. — Ја ћу баш говорит“ с матером.. То је лакше... А њу ћу само гледат...

Стака је сједила у соби и са Милком испијала кахву, кад њих двојица рупише у собу. Растворише врата изненадно и стадоше измеђ њих. Обје женске. пзненађене, цикнуше и скочише, оставивши и кахву и филџане. Обје се зачуђено пбгледаше.

— Аха, нисте нам се надале! — гракну Обрен. А и ми дошли да пијемо кахву. — Знаш... к'о момци... — упаде Перо, еметено окре-

нувши се удовици.

Удовица. се досјети свему. Погледа их обојпцу некако враголасто и засмија се.

— Лијепо, лијепо! — дочека. — Ето кахве, па пите! Наточи им Милко...

Милка поцрвени до ушију. Обори очи и полако се саге до филџана. Наточи кахву. И пажљиво, не дижући очију, а све више црвенећи, понуди обојицу...

Перо прихвати филџан, обори главу и, окренувиие се удовици, као постиђено изговори:

— Слатка кахва!...

П умукну.

— A TH сваки дан љевша, — поче Обрен задиркивати Милку, искапивши кахву. — До јуче дијете, а сад ето кршна ко вила!.. Црне ти очи ваљају Цариграда. обрве ваљају царевине, а уста и зуби ваљају Јевропе...

— Милка се стидљиво окрену у страну, заклонивши очи бошчом. 'Обрен јој се примакну ближе п поче јој нешто шаптати.