Srpski književni glasnik

ЕЕЛЕШКЕ. 239

вукло јачу пажњу — сурову, песимистичну, и реалистичну „Терезу Ракен“. Какав се ту показао, остао је у главном у свима својим потоњим делима.

Око 1868 он отпоче, под насловом: „Ругон-Макари; — природна и друштвена историја једне породице за време другог Царства“. онај низ чувених романа на којима је радио више од двадесет година, и који су му славу засновали. У њима је покушао, у складу е ондашњим новим теоријама физиолошким и друштвеним, да изнесе“ историју развића једне просечне породице под двоструким утицајем наслеђа пи средине. Грађу је зато тражио само у подробном посматрању живота и средине друштвене и у несумњивим докуменгима о њима; његов је роман имао да буде као нека „експериментална синтеза“ те средине и тога живота. Свом књижевном спстему дао је име натурализам. Из тога низа романа најпознатији су му, и свему свету познати, ови: „Оевојење Пласана“, „Трбух Париза“, „Нана“, „Асомоар“, „Грех опата Муреа“, „Уживање у животу“, „И ерминал“, „Земља“, „Расуло“, и тако даље. Последњи су му радови: „Три вароши: Лурл, Рим, Париз“, — три романа у којима се описује преображај једног католичког свештеника у слободног мислиоца, и „Четири еванђеља“, од којих су свега трп написана п објављена: „Плодност“, „Рад“, п „Петина“, која у овом тренутку излази у подлисецима у парпској „Зори“. Чланци које горе поменуемо сакупљени су у засебне књиге под насловом: „Екеспериментални роман“, „Наши драмски писци“, „Натурализам у драми“, „Моје мржње“, и тако даље.

Ово није тренутак да човек да заокругљену и објективну оцену рада HM вредности Золине, као уметника, мислпоца, п човека. Смрт је његова сувише близу, уз то тако неочекивана пи апеурдна, да би неприлично било истицати слабе стране овога крупног човека, и ако их. је, п баш зато што их је он имао много п у великом степену. Затим је несрећна Драјфусова ствар ту да објективност учини још мање могућном. Позната је улога долина у тој ствари. Како су поводом те ствари страсти биле распаљене до дотада непознате мере у свима странама образованога, свега, оне су се данас природно овим поводом обновиле п разбуктале тако да ни ономе који би имао снаге да се отме пепод њихова. утицаја, остали не би веровали да је објективан. Данас би критичај, изгледао подазрив п кад би поменуо и најочигледније мане