Srpski književni glasnik

250) СРпски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК. Перо чисто отекочи и збуни се угледавши их. Стиште Јову за руку и јаче га повуче за собом...

— Ајте, госпари, да пазаримо што! — јави им се се неко, дрпнувши Перу за рукав.

Перо се окрену п опази малена, стара, погрбљена шкутора,“ како стоји п ситним, плавим очима пиљи му у лице.

— Ајге да пазаримо! — понови шкутор. П руком показа под једно дрво, гдје се видио готово читав дућан! По гранама објеспо махрама, пешкипра, јаглука, кошуља, пасова. По земљи и по омањим сандуцима, у кутијама, сјаје се огледала, некакви накити, ђердани, кретови, цвјетови, игленице А пза свега тога леже неколике вреће пуне вуне и неколико сандучића пуних јаја...

— Купите, госпари, купите! -— нудио је шкутор једнако, обилазећи око њих. — Ево је роба липа. ка“ из Францезке...

Јефтан застаде. Застадоше п други...

— Bore ru je пун дућан. — рече...

Шкутор се погури још више п поче трљати руке.

— Сиротиња смо, госпару, — дочека. — Донесемо 'вако јеспапа, па мињамо с пуком... Ми дајемо јеспап, а они нама жито, вуну, јаја... Нема сриће, нема ћара. све ђаво понија...

Јефтан се засмија.

— А знаш ти шта радиш! — подвикну п потапша га по рамену. — Ти мијењаш са женама... С тога си и сакрио дућан овђе, да жене долазе, а да mx домаћини не виде... Еј, стари лоповчино!

Шкутор се осмјехну п узви главом.

— Ниј то тако, вире ми... Нема сриће...

— Ама како није, болан, кад сп све доћер о на јелноме коњу, а оћераћеш на осам...

— Ниј, ниј, ниј — засикта шкутор, зачепивши уши. -—– Дотира сам на два, а отираћу на три... А ди је: ту срића, а“...

К Сељак из Далмације.