Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЏЕРЕ КАРАНТАНА. 249

— Овђе... у Васе...

Домаћин узви обрвама.

— У нашега газде7 — запита. -— Зачудо ми је како вас је примио... Он не прима никог, ка“ да није ни чојек... А има пара и пмућа много!.. Даје нама на пнтерез... Жита нам даје на вересију... Има он свега/!..

— А она ђевојка ко му је7 — запита Јово, онако преко залогаја.

— Оно му је сестричина женина,. — одговори домаћин. — Зна добро писат, па је он дов'о амо, има три

године, да му пише у тефтер.. Он не вили писат ка прије... |

Домаћин одмахну објема рукама. као да Om да покаже. да није рал више говорити о Васп. Затим се полако диже и пљуну у длане.

— 'Простите ми, браћо, — рече, — а ја ћу опет на радњу... Вољео бих сиђети и с вама, ама се не може не радећи...

— Барем да ти платимо, — дочека Јефтан и прихвати за кесу.

Домаћин га ухвати за руку. а кесу му отури.

— Платиће Бог! — одговори. — Нијесте ми изјели кућу, па да плаћате...

П полако. гегуцајући. оде од њих...

Врућина као да је почела помало попуштати. (Са планина се почео спуштати лак вјетар и играти се са липћем. Птице почеше излијетати из захладака. На равнини. гдје су били тежаци, могло се опазити, како нешто живље раде...

Онп кренуше и спустише се покрај дугачких њива, гдје су жетеоци и жетелице радили... Под овећим храстом, крај пута. онпазише двије колијевке. У њима су мирно спавала два дјетета гола, нага, док су им матере биле у послу. Крај колијевка лешкарио је велики кудрави пас и, опазивти дошљаке, са неповјерењем их поче мотрпти u кезитп зубе... Мало ниже, опазише опет, међу лесковином, мушку п женску прилику, како се кошкају и шале...