Srpski književni glasnik

м - ~

„LE mA s Bra:d0i Om:

писан са извесних тачака. Тешко је увек дати и границе између живописних вароши п оних које су лепе по положају. .Јепота положаја односи се више на само земљиште на коме је варош озидана, а живоппеност вароши сачињавају силуете великих група зграда, ток великих линија дуж којих се варош простире, п тако даље. Сем овога, нама се чини да само мале вароши могу да буду живописне, оне које око може са извесне даљине да. прегледа једним погледом као једну слику. Свакако ова. даљина не сме да буде велика; јер би се појединости изгубиле, и лик би дејствовао више као предео, а не као варош.

Као што смо показали, има много спњеница које ваља увући у рачун, те да се једна варош покаже п. докаже да је лепа. Прибратп их и проценити све, било би врло обитазно п тегобно; с тога ваља потражити какав непосреднији п погоднији пут.

Најприродније би било пзабрати, ако би то било могуће наћи, један прототип лепе вароши, једну варош, дакле, у којој се све стекло што је лепо, п која би према томе садржавала у себи све горепоменуте“ одлике. На жалост, ми овакву варош не познајемо, а не верујемо ни да постоји у данашњем свету. Морали бисмо, лакле, одустати од овога и изабрати једну најлепшу од свију постојећих вароши. Но п овде ударамо одмах на једну тешкоћу; јер ма коју варош да изаберемо, морамо се б0јати да ће њена лепота бити мање или више једнострана; п као горе, сваки би имао права да сумња у правичност нашега. избора. На крају крајева и ова недовољна квалификација лепоте храмала би и у томе што би корист од анализе п по самога читаоца била у питању, ако ту варош он (или велика већина читалаца) не познаје.

Већ из самога. овога што смо укратко напоменули, увидеће сваки, да је на овај начин врло тешко претресати питање о лепоти једне вароши, и захтевати да јој сви њену лепоту над спима осталим безусловно признаду, Дешава се у животу да неко коме се једно женскиње до-

187