Srpski književni glasnik

СТАРЕ СРПСКЕ ШТАМПАРИЈЕ. (2.) Ш МЛЕЦИ. Lt:

Дру сриску штамиарију отворио је, опет у Млецима — Божидар Буковић, од Ђурића, Подгоричанин.

О њему знамо врло мало, управо само оно што он о себи вели у поговорима и предговорима својих издања. "Он вели да је дошао „у западне стране пталске, у славни град Млетке“, од отачаства свога, „од земље Диоклитиске, која је у пределима Маћедонским, од града званог Подторипа који је близу града Диоклитије, који је негда сазидао Дпоклитијан ћесар у име своје“; и да се задржао ту у Млецима „у великој јереси римекој, не могући изићи у своје отачаство ради великог гоњења рода хришћанског од Иемаилћана, п ради великих ратова.“

Он је дакле један од оних исељеника Црногореких 'који су заједно с Ђурђем Црнојевићем напустили Црну Гору после доласка Турака.

У издањима својим од 1537 године стављао. је у почетку свој гроб, и у предговорима вели: „Поставих овај мој белег вишенисани, даровани пређашњим мојим и мени великим ћесаром Кариолушем, који се од рођења Христова пети ћесар назива, и влада римским начелством, и многим другим странама господин назива се.“ А штампари, којп у ранијим издањима веле: „повељењем госполина Божидара ,“ сада додају: „господина Божидара војводе.“ Он је дакле између 1520 и 1556 добио племство од цара Карла У, којп је постао цар немачки 1519 год. те није могао дати племетво и „пређашњим“ његовим: тако сви скоројевићи желе да су старинци.

Умро је у Млецима испред 154) године. Син његов Виценцо вели како „на смртној постељи будући, у својој